VICOTEKA

Priča Mujo Hasi:
• Sinoć, kada sam se vraćao iz kafane, vidim na jednom ćosku, njih petorica tuku nekog jadnika. Razmišljam ja, da'l da uletim među njih ... oću, neću, oću, neću ... ma reko' ulećem i ja u tuču pa šta bude ...
Haso upita:
• I, šta je bilo?
Mujo reče:
• Šta, šta je bilo, pa ubismo ga ka' pičku ...

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Noćas sam sanjao da cepam drva. Da mi alarm nije zazvonio, mogao sam i da ih spakujem!

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Kako je Bosanac dobio ravne tabane?
• Pao mu betonski blok na glavu.

Šef šalje SMS radniku:
• Pošalji mi jedan od onih tvojih viceva.
• Trenutno radim, poslaću Vam kasnije.
• Ovaj ti je dobar! Pošalji mi još koji!

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

Pitali narkomana:
• Koji ti je životni moto?
Narkoman odgovorio:
• Uvek mot'o, uvek mot'o

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!