VICOTEKA

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga:
• Je li, dete, što plačeš?
• Buuu, tata se udario čekićem po prstu.
• A što ti plačeš kad se on udario?
• Pa u početku sam se smejao ...

Dođe vlasnik staračkog doma i kaže penzionerima:
• Gde ste lavovi!?
Pitaju ga oni:
• Je l' ti mi to, Boga ti, ličimo na lavove?
• Ma jok, nego svaki put kad ja dođem, neko rikne.

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje:
• Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti!
Sin upita:
• A, tajo, ako vidim da svi rade?
• E, onda se skloni da im ne smetaš.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Sretnu se dve prijateljice, pa će jedna:
• Šta to čujem, pozirala si jednom slikaru?
• Da, slika se zove: Eva i zmija!
• Aaa, ... ko je pozirao za Evu?

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Devojka ostavlja verenika:
• Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten!
• A gde je kutijica?

Posle koncerta, operska diva razgovara s poznanicom:
• Bila sam fantastična. Je l` da? Moj glas je ispunio celu salu!
• Jeste, draga moja. Toliko ju je ispunio, da su mnogi izašli da naprave mesta za tvoj glas ...

• Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!