VICOTEKA

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.

Pitali momka da li bi se radije oženio mladom Beograđankom ili matorom seljankom?
• Naravno, matorom seljankom - reče on.
• Zašto?
• Zato što matora seljanka ima 22 godine, a mlada Beograđanka 37.

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama.
• Da pišem.
• I, šta si to pisao?
• Ne znam, nismo učili da čitamo.

Otišle 2 muve u restoran. Dođe kelner i pita šta će da uzmu za jelo. Jedna muva naruči govno s lukom, a druga samo govno. Pita sad ova što je uzela govno s lukom drugu muvu:
• Je li bre, što nisi uzela i luk uz govno?
• Jes' pa da mi smrdi iz usta ...

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Idu dve dlake ulicom. Jednu pregazi auto, a druga kaže:
• Uh, za dlaku.