Razlika je između nogu

Pita učiteljica Pericu: • Koja je razlika između muškarca i žene? Perica će na to: • Pa, vidite učiteljice, koji broj cipela nosite Vi? • 38. • A vaš muž? • 42. • Eto vidite, razlika je između nogu.

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca: • Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV? Piroćanac mu odgovara: • Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Komšija je opet je priveo neku ribu, toliko su glasni da ne mogu da zaspim. Brojim im orgazme. Do sad su imali osam, ... računajući i moja dva.

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita: • Je li, Fato, gde su dlačice? Fata ćuti. Opet će Haso: • Je li, bre, Fato, gde su dlačice?! Na to će Fata: • Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Dva policajca: • Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km. • Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu. Dan posle: • Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km. • Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara. Dan posle: • Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km. • A da? I koliko tražiš?

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo: • Razilazite se! Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika: • Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen! Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu: • Šta kažeš, kako sam odradio stvar? • Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu. • A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica. Kaže on: • Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti! Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže: • E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta. • Šta to radiš, čoveče? - upita on. • Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj. • Zašto bre? - zabrinuto će prvi. • U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj. Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu. • Šta je bilo, ne skačes? • Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...