VICOTEKA

Kaže Lala ženi:
• E moja Ružo, zamisli da se zoveš Bosiljka. Dođe pop da sveti vodicu i kaže ti: Daj mi bosiljka - a ti, šta ćeš, moraš da mu daš ...

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Učiteljica piše levom rukom po tabli a mali Perica začuđeno glasno viknu:
• Učiteljice pa vi nemate dlaka ispod levog pazuha.
Učiteljica reče:
• Perice spakuj lepo stvari i idi kući za danas!
Sutradan na predavanju učiteljica piše desnom rukom i opet Perica glasno prokomentarisa kako učiteljica nema dlaka ni na pazuhu ispod desne ruke.
Tu je učiteljici prekipeo njegov bezobrazluk te mu reče da se spakuje i da ne dolazi nedelju dana u školu. Kada se Perica ponovo pojavio u školi učiteljica ispusti kredu, pa se sagnu da je podigne a Perica se sagnu da vidi gde se otkotrljala kreda i onda ustade i počne da pakuje svoje stvari. Učiteljica ga upita:
• Gde se ti pakuješ?
A Perica će:
• Boga mi, zbog ovog što sam sad video za mene je ova školska godina završena.

Izveo Piroćanac devojku u grad i prođu pored pekare. Devojka reče:
• Kako ovde lepo miriše!
• Hoćeš da prođemo još jednom? - upita Piroćanac.

• Ništa se ne brini - kaže žena mužu koji se upravo vratio sa službenog puta - niko nije povređen. Samo je jedan idiot uleteo u haubu mog automobila i napravio od njega harmoniku!
• A kojom brzinom je vozio?
• Nije uopšte vozio, kreten, stajao je!

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita:
• Zašto ne pišeš, Perice?
• Pa, čekam sekretaricu.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.

Sastali se jednog dana Mujo i Haso i pričali o svojim ženama.
• Moja žena je pevačica - kaže Mujo - a tvoja?
• Moja je muzičarka.
• A koji instrument svira?
• Ne svira ona nijedan instrument, ona muze krave!

Izvede profesor Muju pred tablu i reče mu: 
• Nacrtaj jabuku.
Pita ga Mujo: 
• Hoćeš kiselu ili slatku?

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke?
• Jebivetar.