VICOTEKA

Nosi Mujo Hasu na leđima kroz vodu, kad će odjednom Mujo:
• Čekaj, Haso, siđi! Uđe mi neka riba u dupe ...
• Nije ti to riba, bolan, Mujo, to se ja pričvrstio ...

Uči mama ajkula svoje dete ajkulu da lovi. Prišli su nekoj plaži i ugledali kupače, i mama ajkula kaže:
• Prvo mu priđeš i napraviš dva kruga oko njega. Onda mu ponovo priđeš pa ga samo malo zakačiš. Zatim se malo udaljiš pa mu priđeš i repom ga baciš da malo leti. I onda mu priđeš i pojedeš ga!
Pita dete ajkula:
• A što da gubim vreme, što ga odmah ne pojedem?• Pa, može i tako, ali onda ćeš ga jesti sa govnima!

Šta radi lav kada dođe iz Beča?
• Stavi dva cigana na kapiju.

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Pita Fata Muju:
• Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim?
Mujo odgovara:
• U kalendar.
Fata će:
• Je l' da me gledaš svakog dana?
Mujo odgovara:
• Ne, nego da te menjam svake godine!

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!

Jezička nedoumica: Da li je ispravno dvaput?
• Jeste, ko može!

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!