Vozi me kući

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču: • Vo o ... vozi me pravo kući. • Da li biste mogli da budete malo precizniji? • Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.

Prodaje Mujo sladoled na nudističkoj plaži. Prilazi mu jedna dobra riba i traži sladoled. Gleda nju Mujo od glave do pete i daje joj sladoled. Pita njega ta ženska: • Šta je papku, zar nikad nisi video golu žensku? A Mujo će njoj: • Nije to, nego gledam odakle ćeš izvući novac da platiš sladoled ...

Pričaju dva poznanika: • Kako je kod vas u firmi? • K`o u VIP-u! • Opa, pa to znači da su vam dobre plate? • Ma jok, nula dinara po minutu!

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama. • Da pišem. • I, šta si to pisao? • Ne znam, nismo učili da čitamo.

• Ljubavi, juče sam kupila novi telefon, ali mi se na ekranu pojavilo neko čudovište. Šta da radim? • Srećo, isključi prednju kameru!

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita: • Da li ovde stanuje Marko? • Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Muž čita novine, a žena ga zvekne tiganjem po glavi. • Čemu to? - pita iznenađeno on. • To je za papirić sa imenom Lara koji sam našla u džepu tvojih pantalona - kaže žena. Muž objasni: • Kad sam bio na trkama prošle nedelje, Lara je ime kobile na koju sam se kladio. Supruga mu se izvini i nastavi sa kućnim poslovima. Tri dana kasnije muž gleda TV, kad ga žena opali još većim tiganjem po glavi. • Ma šta ti je sad? - zapita iznervirani muž. • Tvoja kobila je zvala!

Direktor saopštava mladom službeniku: • Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira: • Danilooo! Auu čoče, što uradi to?! • Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kad je umro Vuk Karadžić? • Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.