VICOTEKA

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

• Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim.
• U redu, šta Vam fali?
• Pa, ... ta potvrda.

Otvori Kinez frižider i ukapira da je prazan. Zakuka Kinez:
• Ajoj meni, nemam ni kučeta ni mačeta.

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže:
• Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim.
• Nemoj tako - kaže zec.
• Jok, ti ćeš - kaže vepar.
• Ja sam čarobni zec!
• Šta to mene boli đoka?
• Pa, ispuniću ti tri želje.
• Crkni.

Došli đaci u zoološki vrt. Stoje i gledaju životinje. Odjednom, jedan jarac skoči na kozu. Deca gledaju, a Milica priđe učiteljici i upita:
• Učiteljice, zašto je jarac skočio na kozu?
• Pa, da bolje vidi travu, nebo, ptice, ...
A Perica će na to:
• Kakva trava! Šta pričate, učiteljice, njemu se sve pomračilo, on sada ništa ne vidi.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Dođe Piroćanac u kafanu vikne:
• Konobaru, donesi ovamo pola hleba i jedno ćevapče.
Konobar mu odgovori:
• Pazi da se ne najedeš!
Posle pola sata, Piroćanac opet zove konobara:
• Donesi još pola hleba da izjedem ono ćevapče.

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice?
• Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na nekoj reci, na jednoj obali je bio meda koji je jeo kupine a na drugoj zeka. Zeka:
• Ej medo, dođi da vidiš šta sam ja video!
• Ma ne mogu, zeko, jedem.
• Ma dođi kad ti kažem, iznenadićeš se!
• Neću! - odbrusi mu meda.
Ali zeka i dalje navaljuje i meda popizdi pa reši da ipak ode kod zeke. Uđe u vodu i zamalo se ne udavi. Kad je došao kod zeke, zeka mu kaže:
• Ej medo, vidi koliko na onoj drugoj strani ima kupina!

Perica priča Ivici:
• Tata je rekao komšinici da je dobra riba.
• I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica.
• Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.