VICOTEKA

Zove čovek ludnicu i pita:
• Je li soba 10 slobodna?
• Momenat, samo da proverim.
Da, slobodna je. Zašto?
• Znači pobegao sam!

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici:
• Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira.
A Perica odgovara:
• Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.

• Gospođo, mogu li Vas ispratiti do kuće?
• Samo pogledom, Gospodine, samo pogledom ...

Jada se Mujo Fati:
• Komšija Ibro me ubio od batina!
• Pa što, crni Mujo?
• Ljut je na mene jer mu kradem Internet. Šta li će tek biti kad mu stigne račun za struju?

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Doživeo Lala kliničku smrt. Čim je došao sebi, sjate se razne tajne službe. Prvo ruska. Pitaju ga:
• Ima li Boga?
Lala kaže:
• Ima.
Rusi mu plate milion rubalja da ne priča da ima Boga. Onda do njega dospe tajna služba Vatikana i pita ga:
• Da li ima Boga?
• Nema - kaže Lala.
Papini izaslanici mu daju milijardu evra da ne priča da nema Boga. Onda dođe CIA i pita Lalu:
• Ima li Boga?
• Ima - kaže Lala - al' je crnac!

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca:
• Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi?
Policajac reče:
• Idi, ali da si se odmah vratio!
Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže:
• Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi.
Policajac mu kaže:
• Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.