VICOTEKA

Ide pile ulicom i puši cigaru. Naiđe petao i veli:
• Mali, ugasi tu cigaru inače ću te tužiti ocu.
A pile će:
• Zeznuo si se, matori, ja sam iz inkubatora.

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici:
• Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli?
• Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona.
• Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima?
• Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Sretne Mujo Hasu kako sedi u kolima, pita ga:
• Šta radiš?
• Evo, učim da vozim u rikverc.
• Aha, ... samo napred!

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže:
• Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim?
• Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna.
• Zar će to pomoći?
• Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi:
• Jeste li oženjeni?
• Nisam i nikada neću biti!
Sudija će na to:
• Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita:
• Da li moja baba može da ima decu?
• Ne, Perice, ona je prestara za to.
• Da li moja mama može da rodi?
• Može.
• Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu?
• Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina.
Perica se okrete ka Marici i reče:
• Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Juče sam na Fejsu od nekog nepoznatog muškarca dobila poruku:
• Mačkice, šta imaš na sebi?
Posle kraćeg razmišljanja, napisala sam:
• Hipoteku, dva kredita i ubistvo.
Još uvek ćuti, mlakonja.

Mama kaže Perici:
• Crni Perice, bolje bi ti bilo da učiš a ne da buljiš u taj tvoj telefon!
• Ma znam ja dosta, nema potrebe da učim!
• Znaš? Dobro, hajde da vidimo, ... na primer, ... kako se zove čuvena kula u Parizu?
• Ajfonova kula!