VICOTEKA

• Halo, je l' to hitna?
• Da.
• Treba mi hitno 100 evra.

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Perica:
• Učiteljice, ne bih da vas plašim, ali mi je tata juče rekao da, ako kući donesem još jednog keca, neko će da dobije ozbiljne batine.

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću.
• Ne, nemam - odgovori vaspitačica.
• Zašto? - znatiželjno će Perica.
• Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica.
• To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Dolazi čovek na kontrolu kod doktora:
• Doktore sad mi je bolje, ne kašljem, ne kijam, samo malo teško dišem.
• Nista ne brinite, pobrinućemo se da i to prestane.

Dođe Haso kod Fate i pita:
• Šta je, Fato, što plačeš?
• Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio!
• Neka, Fato, uzmi moje cigare.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Dolazi Mujo kod Hase i pita ga:
• Bolan, Haso, što ti dete spava gore na regalu?
A Haso će:
• Ma ispada sa kreveca dok spava, a ja ga ne čujem kad padne ...