VICOTEKA

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita?
• Brate, sestro, ćale si, keve mi.

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku?
• Učiteljicu - odgovara Perica.
• A zašto?
• Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Kaže Perica Jovici:
• Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para.
• Tako dobro sviraš?
• Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Spremaju se baba i deda za spavanje. Pita baba dedu:
• Jesi uzeo zaštitu?
• A šta će mi?
• Ne čitaš novine, pa ne znaš za salmonelu? Stvarno ne znaš kako stara jaja mogu biti opasna!

• Radojka, 'oćeš da kupiš kauč? Jeftino!
• Iju Milojka, pa skoro si ga kupila. Što ga prodaješ?
• Jel' može da ostane među nama? Prevarila sam Milutina na tom kauču ... i sad ne mogu očima da ga vidim ...
• Iju, grrrdna ... pa da sam ja tako prodavala svoj nameštaj samo bi mi luster ostao!

Šta kaže banana vibratoru?
• Šta se, bolan, treseš? Pa neće tebe pojesti!

Sreo Mujo Hasu:
• Hej Haso, čuo sam da si se oženio?!
• Jesam, oženio sam se.
• A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti?
• Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane.
• I kako je sada?
• Sada mi se sviđa!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...