VICOTEKA

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže:
• Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć!
A Mujo reče:
• Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl!
Fata:
• Pa bio je već.
Mujo:
• I, jel se dugo zadržao?
Fata:
• Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!

Koja je razlika između Crnogorca i Lesija?
• Lesi se uvek vraća kući, a Crnogorac kada dođe u Beograd - nikad više.

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne:
• 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto?
Na to ustaje meda i kaže:
• Ja sam.
A zeka će na to:
• Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Viče majka na Pericu:
• Perice, kako smeš da kažeš sestri da je glupa?! Odmah joj reci da ti je žao!
• Seko, žao mi je što si glupa!

Čitav život učim na svojim greškama i sada grešim bez greške!

Zašto plavuša nosi sat oko noge?
• Da ide u korak s vremenom!

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa:
• Perice, šta je bilo?
• Učiteljice, ja Vas volim.
• Ali, Perice, ja ne volim malu decu.
• Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...