VICOTEKA

Ako žena odluči da učini čoveka srećnim, tog jadnika više niko ne može da spasi.

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

Krenuli lovci u poteru za slonom i uhvate ga u mrežu. Sve to posmatrao miš, došunja se do slona i kaže mu:
• Oslobodiću te pod jednim uslovom, da mi daš da te jebem.
Slon prihvati. Miš pregrize mrežu, pobegnu obojica u žbun i baci se miš na posao. Sve to posmatra jedan majmun sa grane i zgadi mu se život, uzme kokosov orah i pogodi slona u glavu, a slon od bola ispusti krik! Tek će miš:
• Toooo, toooo, primi ga celog!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha:
• Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila?
Mujo i dalje umire od smeha:
• A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping!
Haso zbunjeno upita:
• Kako to?
Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom:
• Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa  se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita:
• Bolan Mujo, što plačeš?
• Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu.
Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze.
• A što ti plačeš?
• Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Pita Milojko Milutina:
• Zašto ti sediš pored prozora dok tvoja Stanojka peva?!
• Da ne pomisle ljudi kako je tučem!

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!