Ruku sam izgubio u ratu

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu. • Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor. • Pa je l' si tada popizdeo? • Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima. • Pa je l' si tada popizdeo? • Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste. • Pa jesi li tad popizdeo? • Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst. • E, mora da si tad popizdeo? • Ma ne, nisam ni tada. • Pa kad si bolan popizdeo? • Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Deda i baba vode ljubav ... Baba: • 'Ajde deda, guraj! Deda: • Pa ima li ga tamo? Baba: • Nema! Deda: • Nema ga ni 'vamo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici: • Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo? Perica odgovori: • Da. • Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara. Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže: • Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo? Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže: • Da, da, on mi je doneo. A Perica će: • Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže: • Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit. Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to: • Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!

• Videla sam ti momka danas ... • Gde? • U gradu, ... šeta sa ženom i decom!

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!