VICOTEKA

Na ulici, pita čovek Zemunca:
• Izvinite, da vas pitam ...
Zemunac:
• Koga bre ti da vaspitaš?

• Kako se zoveš?
• Dunja.
• A tvoja sestra?
• Višnja.
• Mamu vam multivitaminsku!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Mujo i Haso došli u policiju da izvade novu ličnu kartu. Kako su obojica nepismeni, rekli su im da se potpišu kažiprstom. Mujo se potpisa kažiprstom, a Haso stavi palac.
• Bolan, to nije kažiprst - kažu mu u policiji.
• Ali ja se zovem različito od Hase! - odgovori Mujo.

Bračni par iz Pirota razgovara uz jutarnju kaficu:
• Lele Boske, znaš li šta sinoć sanja?
• Šta?
• Da si mi kupio bundu od bizon, pa ja u nju!
• E kad je sledeći put sanjaš ne zaboravi da joj metneš i naftalin!

Neki čovek ubio svoju ženu i došao na sud. Sudija:
• Vi niste normalni, osuđujem vas na 40 godina strogog zatvora!
Čovek će na to:
• Au Bog te ..., k'o da sam tvoju ubio ...

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Napadnem muža što nema ni jedan od sedam znakova da je zaljubljen u mene, a on mi nabroji deset znakova da ga varam, rekoh:
• Bože, pa nije valjda da i ti veruješ u ta sranja?!

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom:
• Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!