Nesreća nikad ne dolazi sama

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo. • E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ... • A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije. • Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe! • Uh, pa ti si se onda baš omrseo! • Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

• Kako si uspela pola plate da potrošiš za dva sata? • Ponesi pare, ... pokazaću ti.

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih? • Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti? • Ni ja isto ništa ne jebem!

Ulazi Mujo u pekaru: • Ima li bureka? • Nema. • A, ima li piroški? • Nema. • Ima li barem, jogurta? • Nema. • A šta ima? • Pa eto, ... radi se.

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita: • Imate li jednokrevetnu sobu? Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče: • A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

Uči tata Pericu da sabira. Pita on njega: • Ako kucnem dva puta i još dva puta, koliko sam puta kucnuo? • Tata, neko kuca - kaže Perica. Tata odgovori: • Pa, ja kucam, Perice ... Na to će Perica: • Ma, uđi, tata!

Kako se deli slinarstvo? • Na rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak: • Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu. Mali Đokica kaže: • Aligator. • Bravo Đokice, to je teška reč. Milanče kaže: • Predator. • Još jedna velika reč. Odlično Milane. Perica kaže: • Vibrator! Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže: • I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede. • Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita? • Brate, sestro, ćale si, keve mi.