Nesreća nikad ne dolazi sama

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac: • Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija. Kaže Crnogorac: • Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Plivaju dve patke, pa prva kaže drugoj: • Vidi kvakva si. Nikvakva!

Baba u autobusu i želi da sedne, pa se obraća jednom mladiću: • Ustani sine da baba smesti kosti. A vozač će na to: • Nemoj da ti Kosta jebe mater.

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac: • Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje. Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac: • Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu: • Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran. Srbin odgovori: • Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Sedi Perica na času i piše status na Fejsu: • Svi uče samo ja na Fejsu. Posle izvesnog vremena profesor mu komentariše: • Oćeš da ustaneš da vidiš keca ili da te tagujem?

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita: • Gde ćeš crni Milutine ovako rano!? Milutin odgovara: • Ma Stanojka znaš da volim lov! • Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava. Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar: • Napolju je ledeno, drvo puca! Stanojka mu se ugura u krilo govoreći: • A onaj moj blesavi otišao u lov!

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita: • Da li moja baba može da ima decu? • Ne, Perice, ona je prestara za to. • Da li moja mama može da rodi? • Može. • Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu? • Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina. Perica se okrete ka Marici i reče: • Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Devojka zove dečka telefonom: • Ej, šta radiš? Dečko: • Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam! • Prostačino jedna! • Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!