VICOTEKA

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

U čemu je razlika između tašte i tumora?
• Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

Predao Lala mleko i jave mu iz mlekare da su mu napokon platili. Zovne on bankarsku službenicu u osam ujutru i pita:
• Dobro jutro, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Bankarska službenica proveri i potvrdi:
• Jesu, gospon Lalo!
Zove Lala svaki sat do kraja radnog vremena i isto pita:
• Dobar dan, Lala ovde, jesu mi legle pare na račun?
Iznervirana službenica banke u četiri posle podne nakon desetog poziva izdere se na telefon:
• Jesu Lalo, pa rekla sam ti već deset puta! Nemoj biti dosadan!
Lala se veselo nasmeja i odgovori:
• Ta, to ja samo da vidite kako je nama kad nas zovete za kredite!

Raskinuo sam sa devojkom zbog verskih neslaganja ... Nije me prihvatila za Boga!

Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo:
• Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pita Mujo Hasu:
• Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti?
• Ne znam, bolan.
• E, reći ću ti sutra!

Zatekne mali Ciga mamu i tatu kako se tucaju, pa pita iznenađeno:
• Tato, šta to radite, bre?!
• Marš napolje bre, vidiš da ti je majka bolesna, pa je lečim!
Mali ciga, uplašen i zbunjen, izađe iz sobe. Sutradan otac dolazi kući ranije, i odmah s vrata pita malog:
• De ti je majka?
• Nešto je boli grlo, otišla kod komšije da se leči.