VICOTEKA

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Prodavnica mešovite robe negde u centralnoj Srbiji:
• Dobar dan. Imate li sir rokford?
• A šta je to?
• Pa znate, to je onaj malo buđav sir ...
• Aaaa, ... sir nemamo, al' imamo rokford viršle, rokford srpsku kobasicu, rokford slaninu, rokford kulen, ...

• Dobar dan, izvolite.
• Ja ću late makijato.
• Meni donesite mohito sa ledom.
• Ja ću epl sajder.
• A Vi?
• Meni donesi jedno ladno pivo, al' stavi na onaj sto, slučajno sam seo sa ovim pederima.

Tri programera sede i pričaju o tome ko je bolji, žena ili ljubavnica. Prvi kaže:
• Žena, jer s njom uvek imam ljubav i stabilnu vezu.
Drugi odgovari:
• Ljubavnica, jer je s njom veza mnogo uzbudljivija i ima više strasti.
A treći kaže:
• Meni nije dobra ni jedna. Žena misli da sam kod ljubavnice, ljubavnica misli da sam kod žene, a ja lepo sedim i programiram!

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak:
• Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu.
Mali Đokica kaže:
• Aligator.
• Bravo Đokice, to je teška reč.
Milanče kaže:
• Predator.
• Još jedna velika reč. Odlično Milane.
Perica kaže:
• Vibrator!
Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže:
• I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede.
• Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu:
• Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas.
• Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Trči Fata sa mobilnim i viče:
• Mujo, neko te zove!
• Ko me zove?
• Ma, neki Low Battery.

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Ciga otvorio radnju za farbanje automobila. Prilazi mušterija i upita:
• Kakva ti je garancija?
A Ciga će na to:
• Tri kiše, brate!