Kako se zove Isusova majka?

Nagradno pitanje u emisiji na radiju: • Kako se zove Isusova majka? Javlja se neki lik: • Halo! Haloooo! Jesam li u programu?! • Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje? • Znam, Bogorodica! • Dobro, ali nama treba ime. • Ime? Ante. • Ma ne vaše ime, nego majke. • Ahaaa. Ivanka!

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo: • Razilazite se! Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika: • Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen! Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu: • Šta kažeš, kako sam odradio stvar? • Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

• Jesi li čuo da Rusi zavrći gas? • Ma ćuti, bolje Rusi da zavrću nego Nemci da puštaju gas.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog: • Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan? • Dva - odgovori ovaj. • Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno. • Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Kako se zove žena Brus Lija? • Brusilica

Žali se plavuša majci: • Mislim da me muž vara. • A zašto to misliš? • Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže: • Ja ću biti lekar. Stevica kaže: • Ja ću biti pilot. Milica kaže: • Ja ću biti mama. A Perica kaže: • Ja ću pomoći Milici da bude mama.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!