VICOTEKA

Na pitanje "Kako je moguće da si ti sama?" odgovaram pitanjem "Kako je moguće da ti nisi?"

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to:
• Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke?
• Jebivetar.

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi:
• Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ...
• Ma dobro, a one stvari?
• A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima.
• A šta kad njoj dođe?
• Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, koliko je 2-2?
Perica ćuti ...
• Dobro, Perice, imaš dva jajeta, ja ti oduzmem ta dva i šta ti ostane?
• Ostane mi samo kurac, učiteljice!

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.