Veliko prase

Došao Perica sav umazan kući. Otac mu kaže: • Znaš, Perice, ti si jedno malo prase. Znaš li ti, Perice, uopšte šta je to? • Znam, tata. To je dete jedne velike svinje!

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše: • Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april? • Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.

Dolazi Ciga kod doktora: • Doktore, doktore, kašljem, ne mogu da dišem, umirem ... • Smirite se, samo polako. Recite mi da li je neko u Vašoj porodici imao TBC? • TBC niko nikad nije im'o, al' je moj stric u Nemačkoj im'o BMW!

Cezar: • Zar i ti sine Brute? Zemunac: • Zar i ti sine brate?

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog: • Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu? • Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Ciga pred sudijom odgovara za ukradene kokoške i jaja: • Hajde, sad ti meni lepo ispričaj zašto si to uradio? – kaže mu sudija. • Gos’n sudija, tačno je da sam ukrao i kokoške i jajca. Al’ sudijo, mor’o sam, nema deca šta da jedu! • Dobro, olakšavajuća je okolnost to što priznaješ krađu. • A, gos’n sudija, jel’ to znači da ćeš za jajca da me pomiluješ?

Zovne plavuša JAT i pita: • Koliko ima između Beograda i Njujorka? • Samo trenutak. • Hvala, doviđenja.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu: • Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima! Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Čini mi se da si ti lud! • Ne! • Šta ne? • Ne čini ti se!

Razgovaraju dva prijatelja: • Znaš li ti, druže moj, da je moja žena najveći ženskaroš! • Kako to? - začuđeno ga upita drugi. • Okrene se za svakom ženom koju ja pogledam!