Sedi, imaš peticu

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita: • Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite. Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita: • Mama, od čega je postao čovek? Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče: • Evo, od ovog - i pokaže na krompir. Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica: • Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje? Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita: • Dobro, Perice, od čega je postao čovek? • Učiteljice, da li treba i da ga izvadim? • Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Profesor objašnjava studentima osnove obdukcije: • Glavne su dve stvari. Prva je da pobedite gađenje i odvratnost - pazite sada. Profesor gurne prst u bulju lešu koji je ležao na stolu, izvadi ga i poliže ... • Hajde sada svi vi ponovite ovo. Prebledeli studenti svi ponove ovu radnju, stave lešu prst, pa polizu isti, jedva se uzdržavajući da ne se ne ispovraćaju. Profesor tada nastavi sa predavanjem: • Druga, isto tako važna stvar je koncentracija i pomno praćenje predavanja. Ja sam u analni otvor gurnuo kažiprst a polizao srednji prst. Dakle, dobro pazite ...

Mali Perica dolazi kući posle škole i govori svojoj majci: • Mama, mama, sad znam kako ćeš dobiti novu bebu! • Pa kako Perice? • Mama i tata se skinu, onda tatina piša naraste, onda je on stavi u mamina usta i nakon nekog vremena mama dobije bebu. • Ma ne dragi moj, tako mama ne dobija novu bebu. Tako mama dobija novi auto!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita: • Koga nema? A Perica dobaci: • Svi ga imamo!

Razgovaraju dva prijatelja: • U mojoj firmi traže blagajnika. • Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog. • Jes'. Baš njega i traže.

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali: • Medved, ubijen kalibrom 308. Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu: • Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica? Fata se izdere na njega: • Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

Razgovaraju kolege na poslu: • Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva! • Ne, ... to smo samo delili ormar!

Žena zove telefonom bivšu ženu svoga muža: • Čuj ... je l' ovaj moj hrkao dok je živeo sa tobom? • Jeste. • Pa šta si ti tada radila? • U početku sam ga budila ... • A posle? • Posle sam mu spakovala kofere i poslala ga tebi ...

• Kako je juče završila tvoja svađa sa ženom? • Dopuzala je do mene na kolenima. • Nemoguće! I šta je rekla? • Rekla je: Izlazi ispod kreveta da ti ja ne dođem tamo!

Zove blizanac brata: • Bato, kad ćeš kući? • Za pola sata. • Ajde požuri, mama me već dva puta kupala.