VICOTEKA

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

Ulazi pijandura u kafanu i viče sa vrata:
• Srećna Nova godina!
Konobar mu odbrusi:
• Budalo jedna, koja Nova godina, sad je septembar!
Pijandura se zatetura i uhvati se za glavu:
• Joooj, žena će me ubiti, nikad tako kasno nisam došao kući s proslave!

Na nekoj reci, na jednoj obali je bio meda koji je jeo kupine a na drugoj zeka. Zeka:
• Ej medo, dođi da vidiš šta sam ja video!
• Ma ne mogu, zeko, jedem.
• Ma dođi kad ti kažem, iznenadićeš se!
• Neću! - odbrusi mu meda.
Ali zeka i dalje navaljuje i meda popizdi pa reši da ipak ode kod zeke. Uđe u vodu i zamalo se ne udavi. Kad je došao kod zeke, zeka mu kaže:
• Ej medo, vidi koliko na onoj drugoj strani ima kupina!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi:
• Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda?
• Šta?
• Pa, ja sam rođendanski poklon,  kapiraš ...

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja?
• Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?