VICOTEKA

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

Pitali Cigu:
• Cigo, za koga ćeš da glasaš?
A Ciga odgovara:
• Za Miloševića, on mi je najdobar!
• Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji.
• Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!

Dolazi Perica iz škole neraspoložen:
• Šta je bilo Perice? Koji ti je predmet u školi danas bio najteži?
• Klupa! Pala mi je na nogu.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu:
• E stari moj, pa to zna svaka budala ...
• Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Otac pita Pericu:
• Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu?
• Oboje vas puno volim.
• Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao?
• U Njujork.
• Dobro, a zašto?
• Zato što je tamo super.
• Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim?
• Onda bi otišao u Rim.
Otac ga upita iznervirano:
• Dobro, a zašto?
• Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.

U pola noći:
• Pa gde si sad pošla?
• Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla.
• Aha, ponesi i meni jedno parče!