VICOTEKA

Gledam ljude oko sebe i mislim se ... Adame bolje da si otreso jabuku nego Evu.

Zašto žene piju kafu dok razgovaraju?
• Da ne bi zaspale dok ona druga priča!

Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oči, uspešno zaposlena i bogata traži mušku osobu sličnih osobina kojoj bi prodala deset kubika bukovih greda.

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Da bi žena nabacila perje, prvo mora nekoga da očerupa!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Snaja i svekrva treba da pređu reku, pa svekrva reče:
• Idi ti prva preko reke, pa ako je voda duboka i brza, ti si mlađa i jača, pa ćeš lakše da pređeš.
Na to će snaja:
• Bolje ti nano, idi prva, ja sam mlađa i brža pa ću pre kući da javim.

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže:
• Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100.
Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će:
• ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

• Jesi li razmišljao da kažeš NE alkoholu?
• Mnogo puta sam mu to rekao, ali neće ni da čuje ...