VICOTEKA

Gledam ljude oko sebe i mislim se ... Adame bolje da si otreso jabuku nego Evu.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Čovek iznervirano otvara ulazna vrata ispred kojih stoje pijani momak i zbunjena devojka:
• Momče, prvo sam ti rekao da dođete kući do ponoći, a sad je pola tri. Drugo, ... rekao sam da nema alkohola, a ti pijan dovodiš moju ćerku! I treće, rekao sam ti da ... čekaj bre ... idiote, ova devojka nije moja ćerka!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca.
• Nemam kod sebe – kaže Piroćanac.
• A kod kuće?
• Hvala bogu, svi su dobro.

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga:
• Je li, dete, što plačeš?
• Buuu, tata se udario čekićem po prstu.
• A što ti plačeš kad se on udario?
• Pa u početku sam se smejao ...