VICOTEKA

Uđe Perica u pekaru i pita pekara:
• Što vam je hleb ovako tvrd i suv?
Na to će pekar Perici:
• Ćuti, dete, ne lupetaj. Pa, ja sam pravio hleb kad ti još nisi bio ni rođen!
• Pa što ga tek sad prodajete - upita Perica.

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor:
• Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan?
• Ma ćuti, crkla mi mačka.
• Crkla? Kako, bolan, crkla?
• Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ...
• E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o!
• Nije crkla kad sam je kupao ...
• Nego?
• Kad sam je cedio ...

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov:
• Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman.
• A šta ti je to? – pita pijanac.
• To znači da ja volim da kradem.
A na to će pijanac:
• Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar.
• A šta je to?
• To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Razgovaraju dve plavuše, pa jedna kaže drugoj:
• Jesi li čula da će ovog leta biti sneg do kolena?
Ova joj odgovori:
• Ne, ... ja sam čula da će ovog leta biti vrućine i do 50 stepeni.
U tom trenutku naiđe policajac pa kaže:
• Lele, pa ko da čisti sneg po toj vrućini?!

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Leže dve bebe Piroćanke, pa pita jedna beba onu drugu:
• Bebo, spavaš li?
• Ne.
• A šta radiš?
• Jedem keks.
• Daj i meni malo.
• A, spavam, spavam, ...

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Dva grobara, posle napornog dana, sede uz pivo. Kaže jedan drugom:
• Uf, danas smo sahranjivali jednog od 150 kila, izmori nas ...
Drugi odgovara:
• Ma nije to ništa, mi danas sahranjivali nečiju taštu, narod je toliko aplaudirao da smo je tri puta vadili na bis!

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Pita učiteljica decu:
• Za koga navijate? Ko navija za Partizan neka digne ruku.
Svi dižu ruku osim malog Perice. Pita ga učiteljica:
• Pa Perice za koga ti navijaš?
• Za Zvezdu.
• Perice, kako to, svi za Partizan, a samo ti za Zvezdu?
• Mama i tata mi navijaju za Zvezdu pa navijam i ja.
• Pa Perice nije to dobar razlog, šta da ti je tata narkoman, a mama kurva, šta bi onda?
• Pa ne znam učiteljice, valjda bi onda i ja za Partizan navijao.