Da se ne baci

Pošao Haso kod Muje i vidi ispred kuće decu golu do pasa. Ulazi u kuću i viče: • Mujo, jesi li ti normalan, na ovakvoj zimi ti izbacio decu ispred kuće, a goli do pasa! Na to će Mujo: • Ma našao sam neki sirup protiv prehlade, pa da se ne baci.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita: • Recite mi koliko dece imate? • Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro. • Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece. Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku: • Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete? • Pa šefe, ... po prezimenu.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka: • Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge. Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi! Posle nekih stotinak metara još jedna: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu! Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka: • Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Kada TV Pink snima gole ženske, to se zove Paparazzo lov, a kada ja snimam komšinicu, zove se policija!

Došao Mujo kući sa posla, radostan, umire od veselja. Pita ga Fata: • Jel' mačak što si radostan danas? Mujo će: • Ma 'nako, baš danas sam svratio do trafike i kupio sam olimpijske kondome pa ćemo ih večeras isprobati. • Olimpijski kondomi? Nikad nisam čula za tako nešto! • Ma nisu ništa posebno, jedino je razlika što ih možeš kupiti u tri boje zlatnoj, srebrnoj i brončanoj. • A koji si ti kupio? - upita ga Fata. • Pa zlatni naravno! - ponosno će Mujo. • Ma mog'o si kupit srebrni, nisi baš trebao zlatni! - ljutito će mu Fata. • A što to? - začuđeno upita Mujo. • Pa da bar jednom svršiš drugi!

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita: • Šta je majstore, opet si nešto zabrljao? Majstor mu odbrusi: • Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita: • Koliko sakaš da ti ga natreskam? Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže: • Mi Srbi, se ne saginjemo! Milo će na to: • Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.

Pita komšija Pericu: • Perice, gde ti je tata? • Pao u bunar pre nedelju dana! • Ajoj, pa kako mu je? • Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.