Nisam ni ja znala

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu: • Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ... A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara: • Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

• Ej, konobar, imaš li šećer? • Imam! • Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita: • Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini? Doktor ga gleda i reče: • Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Bio Ciga u ratu i stavili ga u rov. Iz rova svi pucaju, samo Ciga leži u rovu i ne diže glavu. Pita ga kapetan: • Cigo, što ti jedini ne pucaš? A Ciga mu kaže: • Gospo'n kapetan, ja ih tol'ko mrzim da ne mogu očima da ih gledam!

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Negde u Bosni, u nekoj školi, učiteljica kaže đacima: • Deco, sutra ćete imati nenajavljeni test iz matematike!

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.