VICOTEKA

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

• Radojka, 'oćeš da kupiš kauč? Jeftino!
• Iju Milojka, pa skoro si ga kupila. Što ga prodaješ?
• Jel' može da ostane među nama? Prevarila sam Milutina na tom kauču ... i sad ne mogu očima da ga vidim ...
• Iju, grrrdna ... pa da sam ja tako prodavala svoj nameštaj samo bi mi luster ostao!

Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata:
• Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo.
Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga:
• Mujo, jarane, kojim dobrom?
A Mujo će, kao iz topa:
• Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu.
• Je li, ko si ti?
• Ja sam krava.
• A čime se baviš, čemu služiš?
• Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ...
Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja:
• Ko si ti, šta si?
• Ja sam svinja.
• A čemu ti služiš?
• Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle.
• Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku.
• Ko si ti, majke ti?
• Kokoška.
• A čemu ti služiš?
• Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako.
• Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj:
• Ko si pa ti sad?
• Ja sam konj.
• A, čemu ti služiš?
• Skini pidžamu da ti pokažem!

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita:
• Ko je?
• Policija.
• Šta hoćete?
• Malo da popričamo.
• Kol`ko vas ima?
• Dvojica.
• Pa popričajte.

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je:
• Oćeš li plesat?
Ona kaže:
• Hoću.
On kaže:
• Ajde života ti da ja malo sjedem.

Džaba si se obukla za 100 evra, kada si se skinula za 20!