VICOTEKA

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita:
• Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku?
Fata odbrusi:
• Ma, jebe mi se!
Mujo, sav srećan:
• Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Mujo i Fata završili u ludari. Jednog dana, šetaju se njih dvoje pored bazena i Mujo se oklizne, padne u vodu i počne da se davi. Fata skoči za njim, uspe nekako da ga izvuče i spase ga. Sve to videla je glavna medicinska sestra i narednog dana dođe ona kod Fate i kaže joj:
• Fato, imam jednu dobru i jednu lošu vest! Dobra je da ćemo te pustiti iz bolnice jer si bila hrabra i spasila Muji život! A loša je da se Mujo obesio u kupatilu kaišom!
Fata će na to:
• Ma nije se on obesio, to sam ga ja stavila da se osuši! Nego, kad ćete me pustiti odavde?

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Vozi Mujo bicikl. Naiđe policajac i kaže mu:
• Mujo, siđi sa bicikla, moraš da platiš kaznu. Sto dinara jer nemaš svetlo, još sto jer nemaš zvonce, još sto jer nemaš "mačje oko", sto jer ti ne rade kočnice ...
A Mujo se smeje, sve se hvata za stomak. Pita ga policajac šta mu je, što se toliko smeje, a Mujo mu odgovara:
• Eno ide Haso, on nema ni bicikl!

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Zašto žena ne nosi kondom u svojoj torbici?
• Pa, dok bi ona našla kondom u torbici, dete bi napunilo tri godine!

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Učiteljica kaže Perici:
• Pobogu, Perice, tako si mali, a već pušiš!
• Nije to ništa, učiteljice, ja sam već radio i one stvari.
• Iju, pa koja je to SREĆNICA bila?
• Ne sećam se, bio sam mrtav pijan!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...