Emocije

• Recite mi, da li gajite emocije? • Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis: • Pa, šta je ovo? - pita on. • Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva. • Kako nagluva? - pita komšija. • Pa lepo, nagluva, slabo čuje. • A, bi li mi je pozajmila na jedan dan? • Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva. Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu: • Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz! • Kako, šta je bilo? - pita ona. • Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ... • A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ... Pacijent prekinu doktora: • Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?! Doktor poče da odbrojava: • Devet, osam, sedam, ...

Prišao sam joj i odlučno rekao: • Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem! A onda sam čuo glas iza sebe: • Gospodine, izađite iz izloga!

U policijskoj stanici oštećeni se obraća načelniku: • Molim vas, obavezno moram da razgovaram sa provalnikom. • Zašto, pobogu? • Gorim od želje da saznam kako je uspeo da uđe u naš stan u tri sata ujutro, a da to ne primeti moja zena!?

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata: • I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Sedi Crnogorac u dvorištu, mrzi ga da živi. U neko doba dohvati mobilni i pozove ženu. Ona se javi sa sprata: • Šta je? • Ama, ženo, imamo li mi još onije serum protiv zmijskog ujeda? • Imamo - odgovori ona - a što, da te nije ujela zmija? • Ama nije, no se primiče!

• Halo, dragi, ... je l' me voliš? • Na sastanku sam, kupi slobodno!

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi i kaže: • Komšija, glava ti je glatka kô zadnjica moje Sose. Komšija se pipne po glavi i kaže: • Ta, ko bi rekô, al' stvarno je tako.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Dokle ćete? • Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ... • Do mosta znači, ...?