VICOTEKA

Znate li kako Kinezi drže dijetu?
• Jedu jednim štapićem.

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone?
• Da. Koliko si ga platio?
• Nisam ga kupio, dobio sam ga ...
• Gde bre?
• Pobedio sam u trci ...
• Koliko vas je učestvovalo?
• Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Doživeo haker brodolom i našao se na pustom ostrvu. Posle sedam meseci, na drugoj strani ostrva sretne dobru ribu. Kaže mu ona:
• Sada ću ti dati sve ono za čim si žudeo svih ovih sedam meseci.
Na to će on:
• Nemoj pričati da imaš Internet!

Posle tri meseca braka, Crnogorka zatražila razvod. Na sudu je sudija pita za razlog. Ona kaže:
• Tri meseca smo u braku, a nije me ni tak'o. Ja se trudim, oblačim čipkasto rublje i ne znam ti ja šta sve, a on ništa.
Pita sudija Crnogorca:
• Šta Vi imate da izjavite na ovo?
• Časni sude, nijesam znao da je tako hitno.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče:
• Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!