VICOTEKA

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Devojka:
• Šta Radiš?
Dečko:
• Idem da platim Internet.
Devojka:
• Aa, mislim inače?
Momak:
• Paa, ... inače će da mi ga isključe!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj:
• Vidi Robokap!

Pričaju dve babe, kaže jedna:
• Znaš li da je Stanojka umrla u snu?
• Juuuuuu, al' će da se iznenadi kada se probudi!

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ...
• Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja?
• Džabe, za nas ribice to ne važi!

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha:
• Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila?
Mujo i dalje umire od smeha:
• A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping!
Haso zbunjeno upita:
• Kako to?
Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom:
• Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa  se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče:
• Tata, tata, kako su lepi oni konjovi!
• Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel.
• Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih.
• A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Šta radiš kada te jure avion, tenk i svemirski brod?
• Kažeš Cigi da zaustavi ringišpil.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.