VICOTEKA

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče:
• Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara:
• Bolan, šta je to?
Konobar mu kaže:
• Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje.
• Pristajem, šta treba?
• Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje!
Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru:
• Daj onu litru ovamo, nek ide sve ...
Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara:
• Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

• Komšo, tuširaš li se posle seksa?
• Obavezno ...
• Idi kresni nešto, molim te, ... pocrkasmo svi u zgradi.

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu.
• Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu!
Policajac će na to:
• Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Pita Mujo Hasu:
• Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti?
• Ne znam, bolan.
• E, reći ću ti sutra!