Pošto šišanje

Uđe Piroćanac u frizerski salon i pita: • Majstore, pošto šišanje? • Sto dinara. • A brijanje? • Pedeset. • Obrij mi glavu.

Pita čovek Cigu: • Koja ti je omiljena boja? • Karirana - odgovori Ciga. • A piće? - pita čovek dalje. • Može! - kaže Ciga.

Ide ciga ulicom i plače. Sretne ga prijatelj i pita: • Ša ti je? • Umreo mi tata ... • A je l` ti baba živa? • Jeste, a što pitaš? • Pa, napravi drugog tatu!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

• Ljubavi, juče sam kupila novi telefon, ali mi se na ekranu pojavilo neko čudovište. Šta da radim? • Srećo, isključi prednju kameru!

Mama kaže Perici: • Crni Perice, bolje bi ti bilo da učiš a ne da buljiš u taj tvoj telefon! • Ma znam ja dosta, nema potrebe da učim! • Znaš? Dobro, hajde da vidimo, ... na primer, ... kako se zove čuvena kula u Parizu? • Ajfonova kula!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sretnu se dva prijatelja: • Je li istina da si dobio sina? • O, naravno, i presrećan sam zbog toga! • A supruga? • Eee, ona još ništa ne zna ...

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac: • Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija. Kaže Crnogorac: • Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ... • I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Zarobili ljudožderi Cigu, pa ga strpali u lonac da ga skuvaju. Pored kazana poglavica postavio stražara da čuva ručak. Nakon izvesnog vremena, prolazi poglavica pored kazana i vidi da stražar malo - malo pa udari kutlačom po poklopcu. • Šta to radiš? – pita ga poglavica. • Ma, ne znam šta da radim?! Ovaj unutra nam pojede sve makarone!