Dve vrste žena

Postoje dve vrste žena: DOBRE i MNOOOGO dobre žene. • DOBRE žene imaju: dobro D, male P i mogu lepo da drže K, pri čemu je D - domaćinstvo, P - potrebe, a K - kuhinja ... a to što ste vi pomislili, ... to su MNOOOGO dobre žene.

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič: • Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu? Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno: • A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Sin pita Radašina: • Koje su boje šljive? • Plave. • Pa, zašto je ova crvena? • Zato što je zelena!

Pita Obama Putina: • Šta planirate sada, kada je Krim Vaš? Putin odgovara: • Pa čuj, i Aljaska je pripadala Rusiji ...

Šta je to menstruacija? • To je kad žena legne na belu posteljinu, a probudi se na zastavi Japana.

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike: • Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi? • Izražena ramena i pozu, učiteljice. • Ivice, šta ti vidiš? • Sise, učiteljice. • Izlazi napolje, sram te bilo! • Perice, ti? • Izlazim, izlazim ...

Baba kaže dedi: • Deda, idem malo da se prošetam, da li da obučem brus? Deda: • Obuci, blato je ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Tončiju treba pomoć oko domaće zadaće i sjeti se da bi mu djed mogao pomoći, pa reče: • Nono, ti si kao dugogodišnji moreplovac bio na svim kontinentima?! • Jesan, jesan, dragi Tonči - odgovori mu djed. • To znači, nono, da ti dobro poznaješ geografiju? • Ne, dragi moj Tonči, ondi nisan nikad bija.

Kako ćemo živeti 2025. godine? • Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita: • Šta je, bolan, od koga bežiš? • Ma juri me neki ludak! • Pa kako izgleda? • Ima dugačku kosu i skroz je ćelav. • Kako to može? • Pa kažem ti da je ludak!