VICOTEKA

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Vodi pandur jednog čoveka u zatvor. Čuje se galama i pita on policajca:
• Kakva je to galama?
• Ma ništa, kolege izvršavaju smrtnu kaznu na električnoj stolici.
• A zašto osuđenik toliko viče?
• Nestalo struje pa ga dovršavaju na sveću!

Razgovaraju na dasci čekić i ekser:
• Dobar si ti, mali - reče čekić ekseru i pri tom ga lupnu po glavi.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Mujo, zašto ba imaš perje u nosu?
• Pssst, ćuti, šmrk'o sam koku.

Danas u taksiju, taksista razvezao jezik ...:
• Volim ovaj posao, sam svoj gazda, nema nikog da mi govori šta da radim ...
• Skreni levo - rekoh kratko!

Kako nastaje jedno veliko ništa?
• Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!