VICOTEKA

Dolazi Crnogorac kući s puta i nalazi ženu s nepoznatim muškarcem u krevetu. On otrči po pušku, a ovaj kroz prozor. Puca Crnogorac za njim prvi put i promaši, drugi put i promaši. Nema više metaka i onako sam za sebe govori:
• Nije mi što mi jebo ženu, no što ga isprati ka vojvodu!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Vozi Mujo bicikl i sretne Hasu. Haso upita:
• Otkud ti bicikl?
• Od susjede.
• Kako to, od susjede? - upita Haso.
• Idem ja šumom i sretnem susjedu kako vozi bicikl ... odjednom se
skine, baci haljinu na jednu, a bicikl na drugu stranu, pa mi reče - "Uzmi, Mujo, što ti srce želi!" - I ja ti, brate, uzmem bicikl!
• Pa dobro si napravio ... šta će ti haljina!! - odgovori Haso.

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu?
• Da ne pojede prste.

Kaže plavuša dečku:
• Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije!
• A gde to, draga?
• Na Tajlandu, ljubavi.

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Krenuo danas neki lik da me odžepari u busu, a ja ga pitam:
• Je l' možeš da me sačekaš do prvog?

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Nojeva barka je bila prvi zvanični BACKUP!

Šef je ismejao moj pokušaj puštanja brkova. Rekao je:
• Usta ti izgledaju kao međunožje moje žene kada zaboravi da se obrija ...
Pogledao sam u ogledalo i rekao mu:
• Šefe, potpuno ste u pravu!