VICOTEKA

Dolazi čovek u Biro za zapošljavanje i
pita:
• Imate li neki posao za mene?
• Naravno!
• Kakav je to posao?
• Odličan! Imaćete svoju kancelariju, sekretaricu i svog ličnog vozača, a plata će Vam biti 2.000 eura.
• Je l' Vi to mene zajebavate?
• A ko je prvi počeo?

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Nagradno pitanje u emisiji na radiju:
• Kako se zove Isusova majka?
Javlja se neki lik:
• Halo! Haloooo! Jesam li u programu?!
• Dobar dan, u programu ste. Znate li odgovor na pitanje?
• Znam, Bogorodica!
• Dobro, ali nama treba ime.
• Ime? Ante.
• Ma ne vaše ime, nego majke.
• Ahaaa. Ivanka!

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao:
• Hajde Perice!
• Perverzija – izvali Perica.
• Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš.
• Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata?
• Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

• Komšinice, čuo sam da ti se ćerka udala. Kako joj je u braku?
• Odlično! Muž joj kupuje bunde, vodi je na letovanje ...
• A i sin ti se oženio, kako je on?
• Nikako! Ne pitaj! Oženio je neku zmiju! Te kupi joj bundu, te vodi je na letovanje ...!

Pita čovek Cigu:
• Koja ti je omiljena boja?
• Karirana - odgovori Ciga.
• A piće? - pita čovek dalje.
• Može! - kaže Ciga.

• Bolovi koje osećate u nozi isključivo su stvar godina.
• Ali doktore, i druga noga mi je isto toliko stara, ali me ona ne boli.

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.