Ala su ovu prebili

Idu dve kajsije ulicom i vide šljivu. Jedna kajsija kaže onoj drugoj: • Vidi, ala su ovu prebili!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Gost pita konobara: • Šta imate danas najbolje za ručak? • Turski gulaš. Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio: • A zašto se to zove Turski gulaš? • Pa, pas se zvao Sultan ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Šta je to trenutak istine? • To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

• Perice šta si danas naučio u školi? - pita mama. • Da pišem. • I, šta si to pisao? • Ne znam, nismo učili da čitamo.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ... Sutradan zvoni telefon i bude ga: • Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam? • Da, jesam. • Pa, ustaj jado, već je jedanaest!

Prodajem jeftina kola. Hitno. Šifra: Dok se Jefta ne vrati.

Vozi plavuša cik-cak, pa kroz crveno, pa zakači bankinu ... Dovikuje joj lik iz susednog auta: • Jeb'o te onaj što ti dade vozačku dozvolu! Ona odgovara: • Pa, šta misliš, ... odakle mi vozačka?

Trče dva DIF-ovca oko Ade i kaže jedan drugom: • E dosta smo učili, 'ajde da sednemo na piće!

Pričaju dva starija Crnogorca: • Kako ti je u penziji? • Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.