Prase slonče

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče: • Vojniče, zašto kasniš? • Prase! • Kakvo, bre, prase? • Slonče! • Kakvo prase? Kakvo slonče? U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže: • Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ... • Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče? • Prase, to znači: prao se! • Aha! A slonče? • Pa, sa lončetom!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

- Zašto hleb izgori? - Zašto zub zaboli? - Zašto devojka zatrudni? • Zato što se ne izvadi na vreme!

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso: • Ja ovde poslom, a ti? • Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo. • Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso. • Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Čovek na samrtnoj postelji kaže lekaru: • Doktore, molim Vas da napišete da sam umro od side. • Zašto, pobogu? - upita doktor. • Pa, kad umrem da mi niko ne jebe ženu, a ovi što su je već jebali nek se useru od straha.

Posle detaljnog pregleda, doktor kaže pacijentu: • Preporučio bih Vam da se do kraja života uzdržite od seksa! • Gospode Bože, pa doktore, ko će to izdržati? • ’Ajde, ’ajde, izdržaćete Vi tih nedelju dana!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Zašto kamiondžije, čim izađu iz kabine, moraju da šutnu točak od kamiona? • Da odlepe jaja od butina!

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao: • Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno? Na to će Fata: • Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže: • Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć! A Mujo reče: • Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl! Fata: • Pa bio je već. Mujo: • I, jel se dugo zadržao? Fata: • Pa kako da ti kažem ... 4 kore!