VICOTEKA

Sprema se kćerka za izlazak i oblači minić. Dođe joj mama i kaže da napolju ima mnogo silovatelja. Kćerka joj odgovori:
• Ako me neko napadne, ja ću podignuti suknju, a on će spustiti pantalone i ... pogodi ko će brže da trči ...!

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Leži Lenjin na samrtničkoj postelji i razmišlja kome da preda vlast posle svoje smrti. Okupljeni predlažu mladog Staljina, ali Lenjin vrti glavom i kaže:
• Mlad si i uporan, ali brinem se hoće li narod ići za tobom?
• Ništa se ne sekiraj - kaže Staljin. Ko ne bude išao za mnom, ići će za tobom!

Pitaju Cigu šta on misli koja je najjača životinja i on odmah odgovori:
• Lav!
• Zašto lav?
• Pa zato što je jak ko konj!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna:
• Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Degustator vina kod jednog poznatog veletrgovca vinom je umro i firma je objavila oglas za zapošljavanje novog degustatora. Za posao se prijavio vrlo zapušteni pijanac. Direktor firme smišljao je način kako da ga odbije. Dali su mu čašu vina da proba ...
• Šardone, tri godine star, uzgajan na severnom obronku, odnegovan u čeličnoj bačvi. Niskog kvaliteta, ali prihvatljiv.
• Tačno - reče direktor - dajte mu još jednu čašu na probu!
• Kabernet, osam godina star, jugozapadni obronak, hrastove bačve, zrenje na 8°C. Još tri godine zrenja i pokazaće najbolje rezultate ...
• Tačno. Treća čaša ...
• Beli šampanjski pinot, visokog kvaliteta i ekskluzivan - hladnokrvno reče pijanac.
Direktor je bio zapanjen. Namignuo je sekretarici i nešto joj šapnuo. Ona izađe iz sobe i vrati se sa čašom punom urina. Pijanac gutne ...
• Plavuša, 26 godina. Tri meseca u drugom stanju i ako mi ne date posao, reći ću ko je otac!

Šta je potrebno da bi ciganka ostala nevina do dvanaeste godine?
• Da bude jača od oca i brža od brata!

Mladić stoji u redu u supermarketu kad spazi zanosnu plavušu iza njega kako mu maše i smeje se. Iznenadio se da mu maše takva lepotica, i iako mu se odnekud učinila poznatom, nije imao pojma odakle, pa je upita:
• Izvinite, mi se znamo?
Ona mu odgovori:
• Možda se varam, ali mislim da ste vi otac jednog mog deteta!
Film mu se vrati u nazad na dan kad je jedini put bio neveran. Rekao je:
• Bože, jeste li vi striptizeta s moje momačke večeri, koju sam pred svim prijateljima prcao na bilijarskom stolu, dok me je vaša prijateljica mlatila po guzi mokrim celerom i gurala mi krastavac u šupak?
• Ne - odgovori ona - Ja vašem sinu predajem engleski.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...