VICOTEKA

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Priča Mujo Hasi:
• Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

Šta kaže banana vibratoru?
• Šta se, bolan, treseš? Pa neće tebe pojesti!

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita:
• Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje!
• To me je muž sredio!
• Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu?
• To sam i ja mislila ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara:
• Gde je stan Lukić?
• Lukići su se odselili pre dva meseca.
Vodoinstalater se počeša po glavi i reče:
• Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.