E jebiga, sad nigde

Pošao Ciga da ilegalno pređe granicu. Šunja se tako on pod okriljem noći. Kad je već mislio da je prešao, sinuše reflektori i opkoliše ga vojnici: • Gde si pošao? - zagrme jedan od njih na Cigu. • E, jebiga, sad nigde!

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine: • Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100. Vozač poče da sebrani: • Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran? Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče: • Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“. Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla: • Možeš li ti držati jezik za zubima nekada? Žena se osmehnu i reče: • Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h. Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu: • Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu! Policajac pogleda dalje i reče: • A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve! Tu vozač poče pravdanje: • Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona. Na to će njegova žena: • Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš. I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu: • Zašto već jednom ne ućutiš? Policajac pogleda u ženu pa je upita: • Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama? A žena će na to: • Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus? • Čeka ga na sledećoj stanici.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Ginekolog pita pacijentkinju: • Gospođice, znate li koje je najbolje sredstvo za kontracepciju? • Ne. • Upravo to, gospođice.

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate? • Jesam. • I šta ti je rekao? • Da se razvedem!

Lali se rodilo dete, ali kako ga nisu pustili u bolnicu u posetu, dođe Lala pod prozor Sosine bolničke sobe i počne da se dere: • Sosooo, je li muško ili žensko? • Sin je! Lala se razveseli i razdere opet: • A koliko je težak? • 3500 grama. Lala sav srećan, pa se razdere još jednom: • A na koga liči? • Na jednog iz Mokrina, ne znaš ga ti.

Gospođo, recite svojim sisama da ne bulje u moje oči!

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami: • Znam pravu istinu. Ona mu odmah da 500 dinara i kaže: • Ni reči o ovome tvom ocu! Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi: • Znam pravu istinu. Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom: • Znam pravu istinu. Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče: • Sine, ... zagrli tatu!

Sportske discipline na Balkanu: • dizanje kredita, • preskakanje rata, • plivanje u dugovima i • trčanje za žirantima