VICOTEKA

Nisam ginekolog, ali mogu odmah da prepoznam pičku od čoveka.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

Vernik dolazi kod sveštenika da se ispovedi:
• Počinio sam preljubu, oče.
• Koliko puta? - upita sveštenik.
• Oče, ja sam došao da se ispovedim, a ne da se hvalim.

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Žena tridesetih godina, dva puta udovica, traži bogatog čoveka za brak, može i ružan.
Šifra: Crna udovica.

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...