VICOTEKA

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita:
• Kako ide prijatelju, radi li riba?
• Ma ni da pipne ...
• Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom:
• Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina?
• Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi.
• Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Nakon što su se u subotu ujutru probudili naspavani, muž se okrete i odlučno reče ženi:
• Draga, danas moramo našem psu da odsečemo rep!
Žena ga, u čudu, pogleda:
• Zaboga, pa zašto bismo psu sekli rep?
• Sutra dolazi tvoja majka, a ja ne želim da ona stekne pogrešan utisak da joj se neko u ovoj kući, osim tebe, raduje!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Mladi par se mazi na klupici u parku. Ona mu šapuće na uvo:
• Dragi, znaš, imaćemo troje dece!
• Kako znaš? - pita on.
• Pa, trenutno su kod moje mame!