VICOTEKA

Došla tašta u posetu kod kćerke i zeta. Pita je zet:
• Koliko ostajete?
Tašta odgovara:
• Dok Vam ne dosadim.
• Što tako kratko? - upita zet!

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom:
• Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Kako je nastao točak?
• Chuck Norris uradio kolut napred, pa su svi povikali: To Čak, to Čak!

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa.
• Molim?
• Povodom oglasa!
• Ponovite, ko je to?
• ZOVEM POVODOM OGLASA!
• Oglasa?
• DA!
• Kakvog oglasa?
• Pa, prodajete slušni aparat ...
• Kakav aparat?
• SLUŠNI!
• A to, ... pa, prodala sam ga.

Vidi Crvenkapa vuka u šumi kako vozi motor, pa kaže:
• Vuče, vuče!
A on će njoj iznervirano:
• Ma šta vuče! Vidiš da trokira!

Supruga može da bude lepa, prava domaćica i dobra majka, a ako njen muž veruje da je on gazda u kući - onda je i pametna!

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Došao Haso kod zubara i objašnjava da ima nesnosne bolove u jednom zubu kada god jede marmeladu. Zubar kaže da se zub može popraviti i da ga ne treba vaditi. Haso ni da čuje, ili vađenje, ili ide drugom zubaru koji će to da uradi. Zubar na kraju pristane i uradi šta je Haso hteo, izvadi mu zub. Haso ga zamoli da mu da izvađeni zub, a zubar u čuđenju pita:
• Šta će ti zub?
• Da ga bacim u WC šolju, ... nek' jede govna kad neće marmeladu.

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha:
• Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar.
• Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!