Ko da sam tvoju ubio

Neki čovek ubio svoju ženu i došao na sud. Sudija: • Vi niste normalni, osuđujem vas na 40 godina strogog zatvora! Čovek će na to: • Au Bog te ..., k'o da sam tvoju ubio ...

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže: • Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima! Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže: • O čemu bi hteli da razgovaramo? • U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji? • U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako? Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče: • Ne znam kako da to razumem! • Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Mujo postao šef na poslu i kadrovska mu poslala kandidatkinje za sekretaricu, pa on, naravno, izabere najzgodniju. Mesec dana on njoj nosi cveće i bombonijere, pa ona napokon pristane izaći na večeru s njim. Nakon večere svrate oni na pićence u njen stan i pićence po pićence, završe oni u krevetu. Nakon par minuta sekretarica upita: • Šefe, jel' uš'o? Mujo ponosno ispali: • Bezbel' da je uš'o, šta pitaš? Sekretarica uzdahne: • Jaooo, šefe, koliki jeeee ...

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju: • Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu? Mujo kaže: • Konj! A Haso se iznenadi: • Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Kasno noću zaustavlja policajac studenta na ulici i traži mu ličnu kartu. Ovaj odgovara: • Nemam ličnu, može li indeks? Policajac kaže: • Može. Student mu da indeks, ovaj ga gleda, prelistava, vidi silne pečate za položene ispite i kaže: • Uh, ala si se ti naputovao ...

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče: • Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Ko na svadbi nije igrao kolo između dve babe, taj ne zna kako su Isusa razapinjali.