Ko da sam tvoju ubio

Neki čovek ubio svoju ženu i došao na sud. Sudija: • Vi niste normalni, osuđujem vas na 40 godina strogog zatvora! Čovek će na to: • Au Bog te ..., k'o da sam tvoju ubio ...

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita: • Mico, šta ti je, što dišeš tako teško? Mica jedva promumla: • Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt! Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže: • Tato, tato, eno neki čovek u ormaru! Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go. Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega: • Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

• Srce moje, šta ima za ručak? • Ništa, mužiću moj! • Pa i juče je bilo ništa?! • E, pa skuvala sam za dva dana!

Pita učiteljica Pericu: • Sa koliko nula se piše milion? • Sa šest! - odgovori Perica. • A pola miliona? • Pa, sa tri!

Mujo zove Fatu telefonom: • Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Ulazi Mujo u radnju sportske opreme i kaže: • Dobar dan, došao sam da pogledam kakve patike imate ... Prodavačica pita: • Koji model vam se sviđa? • Adrijana Lima, što?

Šta Bog ne voli da čuje? • Kad plavuša kaže: "Iz mojih usta u božje uši".

Pita psihijatar Crnogorca da opiše sebe u dve reči: • Lenj. • Ali to je samo jedna reč ... • Pa o tome ti pričam!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek na to krene mirnim, brižnim glasom: • Smiri se Pero, smiri se Pero ... Priđe mu jedna žena i kaže: • Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero? A čovek će na to: • Ne, ja se zovem Pero.