VICOTEKA

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića.
P.S.
• Ne brini, prepoznaće on tebe!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Idu slon i slonica i drže se za surle, u jednom momentu, ona ga pogleda i pita:
• Da li me stvarno voliš ili me samo vučeš za nos?

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

Vozi se plavuša, kad odjednom vidi nešto joj lupa. Izlazi iz auta kad ono obe prednjee gume izduvane. Pumpe nema, razmišlja kako da reši problem. Posle nekoliko minuta prolazi neki šarlatan i vidi plavušu u problemu, pa joj kaže:
• Ma, jednostavno ćeš naduvati gume, samo pola sata duvaj u auspuh.
Plavuša ko plavuša, duva uporno u auspuh ali ništa. Prolazi pola sata ali ništa, nema pomaka. Zaustavlja se policijski auto, izlazi policajac i vidi plavuša šta radi pa je upita:
• Zašto duvate u auspuh?
• Pa pokušavam da naduvam gume ali nešto neće.
Policajac obilazi oko auta pa će:
• Pa ne može kad su vam prozori otvoreni!

Primer kako se u srpskom jeziku koristi perfekt u futuru. Juri seljak svinju po pšenici i besan viče:
• Joj, jebo sam te kad te stignem!

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg:
• Moj ti je, bre Radojko, 15.
• E, Milojko, moj ti je 37.
• Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće!
Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi.
• Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti?
• Kako čime? Pa toplomerom.

Zaustavi policajac vozača:
• Dobro veče, vaše isprave molim!
• Nemam dozvolu ...
• Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole?
• Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.