VICOTEKA

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

• Gde si sad?
• Čekam bus.
• Požuri.
• Evo, probaću brže da čekam!

Crnogorac jede nekakvo pecivo u pekari i nađe dlaku. Priđe prodavačici i upita:
• A, đevojko, sa čim je ovo pecivo?
• Sa jajima, kaže ona.
• E pa, drugi put obrijte jaja.

Kauboj sedi u baru i prilazi mu plavuša:
• Jesi li ti pravi kauboj?
• Pa, da vidim, ... ceo život živim na ranču, teram stoku, spavam pod vedrim nebom,... pa, valjda jesam. Izvini, a šta si ti?
• Ja nikad nisam bila na ranču, ali sam zato lezbejka. Ujutro kad se probudim, mislim na žene. Dok jedem, dok se tuširam ili dok radim, sve vreme mislim na žene. Čak i kad spavam, sanjam žene.
Plavuša ustaje i odlazi, a na njeno mesto dolazi brineta:
• Htedoh da te pitam, ... jesi li ti stvarno kauboj?
• Do sada sam mislio da jesam kauboj, al' sam upravo shvatio da sam, u stvari, lezbejka.

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Negde u Srbiji:
• Miladine, šta bi radio da dobiješ 2 miliona na tomboli?
• Paaa, vratio bi dugove ...
• Dobro, a ostatak para ...
• Paaa, ostatak nek sačekaju još malo ...

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Bio Ciga i imao tri deteta. Dva su bila krupna a treće sitno. Kad je Ciga bio na samrti, pita ženu:
• Je li ženo, kaži mi iskreno, je l' ovo treće dete moje?
Žena se zakune i reče da je njegovo. Kad je Ciga umro, žena mu okrete leđa pa reče:
• Dobro da me ne pita za prva dva ...