VICOTEKA

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne:
• 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto?
Na to ustaje meda i kaže:
• Ja sam.
A zeka će na to:
• Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Subota je, opekla podnevna žega. Čovek ide pustinjom, naiđe na beduina i upita ga:
• Znate li najbrži put da stignem do najbližeg sela?
Ovaj mu odgovori:
• Ideš pravo i u utorak skreneš desno.

Šta radi Mujo na sred pustinje?
• Traži Fatu Morganu!

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu?
• Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Veterinar zove Milorada telefonom:
• Vaša Milunka je ovde sa mačkom i želi da je uspavam, slažete li se sa time?
• Naravno, a mačku pustite slobodno, zna ona sama da se vrati kući!

Kako se zove kokoška koja 'se nosi' po poslednjim modnim trendovima?
• Kokain.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...