VICOTEKA

Majka pita Pericu:
• Perice sine, kako je bilo na takmičenju iz gramatike?
• Neznam!

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Voze se premijer i njegov vozač na sastanak i prolaze kroz neko selo, kad u jednom trenutku izleti svinja na put i oni je pregaze. Premijer reče vozaču da ga odveze na sastanak i da se vrati da nađe seljaka čija je svinja, izvini mu se i plati za tu svinju. Prođe sastanak, a vozača nema i nema ... Kad ujutro dolazi vozač sa podočnjacima, tetura se, mortus pijan ... Premijer ga pogleda besno i pita:
• Pa gde si ti do sad?
Vozač na to odgovara:
• Uradio sam sve kao što ste rekli, vratio sam se i ušao u jednu kafanu ... Proderem se: Ja sam vozač premijera, ubio sam svinju! Onda seljaci skočiše, jedna tura, pa druga, pa treća ...

Seru Mujo i Haso pored puta, na ivici neke velike šume, kad se začu urlik medveda.
• Šta je, Haso, što si se prepao? - pita Mujo.
• Ma nisam Mujo, majke mi!
Na to će Mujo:
• Pa što onda brišeš moju guzicu?

Amerikanac:
• Moja žena je kao lavica.
Rus:
• Moja žena je k'o tigrica.
Mujo:
• Ni moja Fata ne liči na ženu ...

Kad sam bio mali, bio mi je veliki, a kad sam bio veliki, bio mi je mali. Počinje na K, a završava se na C, šta je to?
• Krevetac!

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak:
• Kako da te prepoznam?
• Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam?
• Nosiću metar i vagu!

Kaze Perica babi:
• Baba, kupio sam Nike do jaja!
Na to će ona:
• Auuu sinko, pa što baš toliko duboke?

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.